area51

Danas smo se malo provozali do Beograda, da se vidimo sa drugarima, popričamo o novostima koje se spremaju za jednu od skorijih verzija activeCollab i, u povratku, pokupili nove laptope. Kako nam rekoše kod distributera, mi smo ćapili prve zvanično uvezene MacBook Proove poslednje generacije. Outgeek that!

Ranije, kada sam menjao mašinu ili reinstalirao operativni sistem trebalo mi je minimum par sati, a ponekad i dana da je natenane podesim - aplikacije, razvojno okruženje itd. Znam, može to i mnogo brže, ali jednostavno nikada nisam koristio alate kao što je Norton Ghost.

Od kada sam počeo da koristim Leopard koristim Time Machine - izuzetno lak način backupovanja sistema koji je po defaultu uključen u Mac OS. Zahvaljujući postojećem backupu i mogućnosti importovanja profila iz backupa na drugi računar, novi MacBook Pro je doveden u funkcionalno stanje za 15, 20 minuta. Sve što je trebalo da uradim je da uštekam disk na kome se nalazi Time Machine backup iMaca koga koristim u kancelariji i pustim aplikaciju da migrira podatke.

Stvari koje nisu uvezene, a da sam ih do sada primetio su:

1. Podešavanja web servera nisu bila uvezena. httpd.conf, konfiguracioni fajl sa definicijama virtualnih hostova i hosts fajl samo ručno kopirao. Nakon restarta web servera sve je lepo proradilo.
2. MySQL po defaultu nije bio startovan i nije migrirano podešavanje da se automatski startuje sa startovanjem računara.
3. Morao sam ručno dodati latinicu i ćirilicu u Input meni.

To je manje više to za sada. Sve ostalo je, koliko vidim, na mestu - aplikacije, sistemska podešavanja, dokumenti, lozinke… Prijatno sam iznenađen koliko je ceo proces jednostavan i koliko vremena štedi.

Kratko iz Marlin Mannovog predavanja (parafraziram):

Vreme i pažnja su dva resursa koja imate i koja se ne mogu nadomestiti. Potražnja za njima je neograničena.

Tu se uklapa ona “Eh da dan ima 48 sati…” Čak i da ima, opet bi bilo isto. Posle izvesnog perioda privikavanja, opet ne bismo imali problema da nađemo stvari koje će ispuniti to vreme i opet bi bilo stvari koje ne mogu da stanu u tih 48 sati već moraju da sačekaju ili budu odbačene kao nešto zašta “jednostavno nemamo vremena”. To je zato što je potražnja za vremenom neograničena - koliko god da ga imamo, uvek će ga biti malo.

Svi manje više znamo priču o vremenu, ali se retko priča o pažnji.

Flow je stanje kada se čovek unese u ono što radi, vreme prestane da teče i stvari samo ležu jedna na drugu. Sledeći put kada se pogleda na sat, prošlo je par sati i tona stvari je završena. Znate te momente? Ja sam te momente opisivao kao: “Volim da ustanem ranije, oko 5. Kada to uradim, sve pozavršavam do 8 i kasnije imam ceo dan…” Nije to zato što sam morning person, već zato što me ništa nije prekidalo u 5 ujutro i “kada me krene” stvarno završim mnogo.

Treba izvesno vreme i uslovi da bi se ušlo u flow i svaki prekid, pored toga što prekida sam flow, košta i vreme potrebno da se ponovo uđe u isti. Petominutni telefonski razgovor ili chat koji je razbio flow “košta” tih pet minuta plus petnaestak, dvadeset koji su potrebni da se vratimo u flow.

Stvari koje odvlače pažnju su u istoj kategoriji “zagađivača” kao i stvari koje traće vreme - buka, telefon, notifikacije o novim porukama (email, SMS, chat i slično), ljudi koji upadaju u kancelariju da pozajme heftalicu ili podele svoje ushićenje o YouTube videu koji su upravo videli… Ne kažem da treba prekinuti koristiti telefon i email, zaključati se u kancelariju i ne puštati nikog da dođe do vas, zabraniti YouTube ili bilo šta slično tome, samo da je potrebno biti svestan da te stvari mogu da imaju dosta jači uticaj na pad produktivnosti nego što to obično mislimo.

Ako vas zanima kreiranje atmosfere u kojoj kreativni timovi postižu mnogo i stvari koje loše utiču na produktivnost timova, pogledajte Peopleware. Najtoplija preporuka!

Dok sam bio na putu stigle su mi tri knjige sa Amazona. Poručivanje knjiga stvarno ne deluje kao nešto dovoljno zanimljivo da bi se o tome blogovali, ali ovo je bio omanji eksperiment pa da “dokumentujem rezultate”.

Od kada su se prvi put pojavile priče o tome da je na neki način špediter postao obavezan pri poručivanju sa Amazona i značajno podigao finalnu cenu koju plaćamo po knjizi nisam ništa poručivao. Nisam imao potrebe, a nije mi se baš ni cimalo previše pošto nisam znao koja je sada procedura u pitanju.

Pre dve nedelja sam odlučio da napravim omanji eksperiment i vidim kako cela stvar funkcioniše i koliko košta, da znam za ubuduće. Inače ne poručujem više od dve knjige, ali ovaj put sam poručio tri - ako se ispostavi da je cela stvar preskupa da mi na kraju bar ostanu zanimljive knjige. Za metod dostave sam izabrao kurirsku službu (skuplja varijanta). Amazonov total, sa troškovima dostave - $100.21.

Pre par dana cimaju iz špediterske firme i pitaju šta će sa carinom. Na pitanje “Postoji carina na knjige?” odgovor je naravno - “Postoji”. “Ništa onda, gurajte. Pošaljite šta treba da se plati na taj i taj email pa ćemo rešiti”. Tu su došli Zagreb i Niš pa sam sa manjim zakašnejnjem dobio instrukcije i platio šta je trebalo.

Troškovi:

1. Skladištarina: 800din + PDV
2. Špediterske usluge: 4000din + PDV
3. Carina: nešto sitno preko 1700din
4. Carinske takse: 280din
5. Carinska garancija: 580din + PDV

Sve ukupno oko 8300 dinara. Na knjige koje sa troškovima dostave na Amazonu koštaju $100 plaćeno je još oko 100EUR, od kojih su najveći deo špediterske usluge i skladištarina.

Sa carinom i carinskim taksama sam skroz OK (iako mi strateški priča o carini na knjige nije baš najjasnija), ali hoće li mi neko objasniti kako se špediter uglavio u celu priču i po kom osnovu uzimaju šta uzimaju?

Zaključak eksperimenta: dobro ću razmisliti pre nego što sledeći put poručim nešto sa Amazona. Dobra stvar je da sada imam 3 jako zanimljive knjige za čitanje (pored Mavericks at Work koju trenutno čitam).

Pre par meseci A51 je narastao sa tri stalno zaposlena na pet. Možda ne deluje kao značajan rast, ali nama je ceo proces bio velika stvar. Jedna od dve pozicije koje smo gledali da popunimo je bio novi PHP programer koji će raditi na activeCollabu, novim proizvodima i infrastrukturi koju koristimo za prodaju i podršku.

Pošto do sada nikada nismo zapošljavali ljude van kruga prijatelja, na preporuku smo angažovali osobu kojoj je HR specijalnost da nam pomogne. Potraga je prvo počela među ljudima koje znamo. Na taj način smo našli jednog zaposlenog i jednog saradnika, ali ne i PHP programera.

Kroz priču smo došli da možda ne bi bilo loše da probamo da postavimo oglas na poslovi.infostud.com. Mnoge firme pomoću Infostuda dolaze do zaposlenih, ali ja sam iskreno bio priličan skeptik. Nije mi delovalo kao mesto po kome se programeri vrzmaju. Kako bismo bili načisto, odlučili smo da probamo i vidimo šta će biti.

Počeli smo od teksta koji jasno govori ko smo, šta i za koga radimo, šta očekujemo od zaposlenog i šta pružamo za uzvrat. Oglas je napisan na engleskom, pošto je poznavanje engleskog jezika jedan od osnovnih uslova za ovu poziciju. Za oglas smo zakupili istaknuto mesto, osetno skuplja varijanta od običnog oglasa. Logika iza ovoga je prilično jednostavna - kada testirate nečiju uslugu, testirajte maksimum koji vam partner pruža. Ako tada ne zadovolji vaše potrebe znate da ni njegova slabija ponuda neće. S druge strane, ako krenete sa slabijom ponudom i eksperiment ne donese odgovarajuće rezultate, uvek postoji šansa da je jači paket usluga mogao da okrene celu stvar.

Vruć oglas postavljen na dve nedelje i angažovanje specijaliste da nam pomogne pri obradi CV-jeva i intervjuisanju je donela rezultate - našli smo osobu koju smo tražili, upoznali neke zanimljive ljude, stekli nove prijatelje i naučili dosta o tome kako ceo proces funkcioniše. Teško rečima mogu da opišem koliko je jedno ovakvo iskustvo bitno, posebno ako ste novi u poslu.

Ne želim da kažem da ćete sigurno naći programera ukoliko okačite vruć oglas na Infostud. To vam niko ne može garantovati. Samo hoću da kažem da neke opcije ne treba isključiti na osnovu predrasude, da treba testirati i da, ako već niste imali iskustva sa zapošljavanjem novih ljudi, ne bi bilo loše da se obratite neko ko se time bavi znatno duže. Greške pri zapošljavanju znaju biti dosta skupe, a pošto su ljudi u pitanju količina stresa koju greška donosi osetno raste.

Kao dodatak jedan zanimljiv detalj. Kroz par dana na Infostudu je osvanuo oglas gde firma traži da popuni mesto koje je osoba koju smo zaposlili napustila. Definitivno nije loše biti Infostud - šta god da se desi, njima dobro

Pre neki dan je bio TMT.Ventures u Zagrebu, nakon koga smo krenuli direktno za Niš. Uz put smo malo skrenuli sa auto-puta i pokupili Mungosa. Kako nas je bilo petoro u autu koji se na ovaj ili onaj način bavimo webom i softverom (Goran, Neđo, Steva, Marko i ja) teme su malo malo skretale na tu stranu. Kroz diskusiju smo nekako došli do procenta koji Apple zauzima na tržištu ličnih računara.

Jedna od tema je bila da Apple stvarno ima malo učešće na globalnom tržištu - svega 2.9.% i da bi se na osnovu toga moglo zaključiti da kao takav nije uticajan i da nije plodna platforma za kreiranje softverskog biznisa.

Apple ima značajno slabiji procenat tržišta PC računara, ali to je tako samo kada se gleda celo tržište. Veći deo svetskog tržišta čini enterprise tržište (70%) na koje Apple nije fokusiran. Kada se krene sa segmentiranjem dolazi se do niza manjih tržišta u kojima Apple ima osetno jaču zastupljenost. Na primer, na tržištu ličnih računara zauzima 10% globalno (21% u USA), a zanimljiv je i podatak da skoro 50% studenata najpoznatijih univerziteta u USA koristi upravo Macove. Više o tome možete saznati u ovom članku i u State of the Mac delu ove prezentacije (prvih par minuta).

Druga stvar je to da prodaja Macova stalno raste i da Apple ima dva ekstra načina na koja može još da ih gura - iPod i iPhone. Najlakše je prodati postojećoj mušteriji, a dosta ljudi se sa Apple proizvodima sreće upravo preko iPoda i iPhonea. Mnogima od tih ljudi novi računar neće biti neki Dell ili HP, već jedan od Macova.

Treća i po meni najbitnija stvar je da su kupci Apple opreme uglavnom finansijski dobrostojeći sloj koji nema problem da se dohvati kreditne kartice ako naleti na parče softvera ili hardvera za koje smatraju da im treba. Ovo je posebno pogodna klima za male softverske timove koji rade različite shareware aplikacije. Ukoliko se napravi nešto što ljudima treba, može se napraviti mali, ali prilično uspešan posao.

Ne pišem ovo kako bih rekao da je Mac ultra-mega-giga platforma, već da pokažem koliko gledanje samo jednog broja može da zavara. Ako razmišljate o razvoju i prodaji softvera, overite Mac market. Postoji niz samostalnih developera koji jako lepo žive upravo od njega.